. Program | Vladimir Rajčić






P R O G R A M

P R E D S E D N I Č K O G    K A N D I D A T A

V L A D I M I R A    R A J Č I Ć A



(Program Vladimira Rajčića možete preuzeti u .pdf formatu klikom na ovaj link)


   U V O D


Srbija - reč zajednička za sve nas jer delimo istu viziju. Istorijski Srbija je oduvek negovala bogatstva. Bogatstva onih koji u njoj žive, onih koji dolaze, prolaze i odlaze. Bogatstva različitosti. Naše parče sveta koje uvek iznova budi na emocije. Pre svega, Srbija smo mi - građani i građanke, bez obzira da li živimo u njoj ili van matice. Svi mi, koji iz dana u dan stvaramo nove vrednosti, negujemo lepo, valjano i čestito. Na tome putu prolazimo kroz iskušenja, ali uvek pronalazimo pravi put. Zašto? Zato što se neguje lepa reč, tolerancija, kultura, poštovanje, prave vrednosti.

Srbija u 21.veku treba da bude lokomotiva razvoja celog regiona.Srbija želi da postane deo EU ali to nije dovoljno. Srbija, građani i građanke Srbije, svojim primerom, radom, zalaganjem, vrednostima, moraju da ispišu nove stranice istorije celog regiona, omogućavajući aktivne integracije svih regiona u evropske tokove. To nije i neće biti lak zadatak.

Zato nam treba Srbija kao razvijena, demokratska, ekonomski jaka, socijalno uređena država. Ove zadatke moramo mi, građani i građanke Srbije, sami da ispunimo. Čarobni štapić ne postoji. Postoji samo vera, trud, rad, stalno zalaganje za bolju, lepšu i razvijeniju Srbiju.

Zbog toga je ova programska platforma vizija moderne Srbije, efikasne i proevropski orijentisane zemlje. Stabilnost i prosperitet u sadašnjim uslovima moraju predstavljati njene najznačajnije strateške pravce. Da bismo to postigli neophodno je angažovanje svih snaga našeg društva okrenutih ka zajedničkom cilju: za 5 godina Srbija mora biti stabilna, dinamična i otvorena zemlja. Moramo povratiti poverenje u institucije vlasti, pri čemu država i državna uprava treba da budu u službi građana Srbije.

Postojeća kriza u svetu je odavno globalnih razmera. Velike države su pre svega okrenute ka sebi i svom stanovništvu. Iz tog razloga Srbija mora radi izlaska iz krize da traži oslonac u sopstvenim snagama i ne sme propuštati šanse koje joj se ukazuju. Povoljan geografski položaj, prirodni resursi i stanovništvo, moraju biti primarni faktori njenog daljeg sveukupnog napretka.

Ekonomski, sociološki i politički aspekti ovog Programa imaju za cilj da ukažu u kom pravcu treba razvijati Srbiju i srpsko društo. Srbiju pre svega vidim kao, pravednu i socijalno odgovornu zajednicu, u kojoj sigurnost i prava njenih građana nemaju alternativu. Dinamičan privredni i društveni razvoj treba da nam omoguće zauzimanje mesta u porodici razvijenih evropskih zemalja, a našim građanima bolji i stabilniji život. Pri tome će eliminisanje svih vidova zloupotreba i korupcije biti osnovni pravci mog delovanja tokom predsedničkog mandata. Konkurentna tržišna privreda isključuje pojavu monopola, a makroekonomska stabilnost, uz politiku realnog deviznog kursa i održavanje niske stope inflacije su osnovne pretpostavke ubrzanog ekonomskog razvoja.

Rezultat ovih procesa je izlazak iz krize, a samim tim i smanjenje nezaposlenosti i siromaštva.

Da bi se u postojećim uslovima povećao životni standard građana, potrebno je stvoriti povoljan poslovni ambijent za priliv stranih investicija, kako bi se ojačala privreda Srbije.

Posao predsednika Srbije podrazumeva i brigu za socijalnu sigurnost svih građana i podrazumeva obezbeđenje uslova za normalan život. Naročitu pažnju ću obratiti na najugroženije slojeve društva i lica kojima su pomoć i podrška najpotrebniji. Porodica predstavlja osnovu našeg društva i zato ću usmeriti napore ka njenom jačanju.

Sistem obrazovanja treba prilagoditi potrebama našeg društva. Mladima treba omogućiti da se školuju i da stečena znanja primene u svojoj zemlji, a ne da svoju budućnost i perspektivu traže odlaskom iz nje. Moramo sve učiniti da mladi ne razmišljaju kako će napustiti zemlju, već šta će raditi ovde kada završe školu.

U međunarodnim odnosima treba negovati politiku mira i prijateljstva, a sve probleme i sporna pitanja treba rešavati dogovorima i mirnim putem. Trajno održavati prijateljske odnose i sa Rusijom i SAD-om, uz nastavak procesa evropskih integracija. Pitanje Kosova i Metohije rešavati u skladu sa postojećom Rezolucijom Saveta bezbednosti OUN 1244.

U osnovi ovog programa je vizija moderne i nove Srbije u kojoj će do izražaja doći:

- makro- ekonomska stabilnost,
- unapređenje i razvoj privrede,
- povećanje obima i stranih i domaćih investicija,
- jačanje uloge malih i srednjih preduzeća,
- zaštita od monopola i povećanje uloge tržišta,
- ravnomeran regionalni razvoj,
- borba protiv svih vidova korupcije,
- zaštita životne sredine i održivi razvoj,
- socijalna sigurnost građana,
- porast životnog standarda,
- smanjenje nezaposlenosti,
- reforma penzionog sistema,
- briga o mladima i njihovim obrazovanju,
- spoljna politika mira i prijateljstva.
- teritorijalna celovitost Srbije,
- aktivan odnos prema dijaspori,
- očuvanje kulturne baštine Srbije.


   1. EKONOMIJA


Ekonomska kriza koja je pogodila svet u Srbiji je imala uticaj na dodatno slabljenje privredne aktivnosti, što se odrazilo na značajan pad životnog standarda građana, visoku stopu nezaposlenosti, povećanje siromaštva, neravnomeran regionalni razvoj i pojavu korupcije na svim nivoima i u najrazličitijim oblicima.

Životni standard je trenutno u Srbiji na veoma niskom nivou. Na to ukazuju svi pokazatelji ekonomske aktivnosti, a naročito podatak da je prosečan neto lični dohodak oko 400 evra, dok je potrošačka korpa iznad 550 evra. Golim okom je primetan nesklad između potreba i mogućnosti građana Srbije. Ako se pri tome ima u vidu da je stopa nezaposlenosti u Srbiji trenutno oko 20%, nameće se zaključak da je veliki deo srpske populacije na ivici egzistencije i da živi u uslovima siromaštva. Učiniću sve što je neophodno da se privredna aktivnost u Srbiji pokrene, ali pre svega da se stane na put korupciji, što će se pozitivno odraziti na životne i radne uslove njenih građana. Permanentna borba protiv korupcije i organizovanog kriminala treba da budu svakodnevnica srpskog društva. Život bez bojazni za bezbednost i sigurnost imovine ćemo postići davanjem zakonom propisanih ovlašćenja policijsko- bezbednosnim službama i odgovarajućim pravosudnim organima.

U modernom svetu poseban značaj imaju zaštita životne sredine i održivi razvoj. Upravljanje zaštitom životne sredine podrazumeva definisanje celovite, sadržinski jedinstvene i dugoročno orijentisane strategije, koja ima za cilj da se privredna i društvena aktivnost Srbije odvijaju na način koji u najmanjoj mogućoj meri ugrožava životnu sredinu. Trudiću se da u svom delovanju pravilno definišem sve oblike negativnog uticaja na životnu sredinu i da njihove efekte svedemo na najmanju moguću meru.

Težiću očuvanju zadovoljavajuće stope privrednog rasta, uz cenovnu stabilnost, a samim tim i povećanju zaposlenosti i životnog standarda građana Srbije. Privredni rast treba da se zasniva na onim granama u kojim Srbija ima prednosti u odnosu na druge zemlje, pre svega one iz okruženja. Povoljan geografski položaj, vodni, šumski, energetski potencijal i iznad svega stanovništvo su najznačajniji resursi na kojima Srbija treba traži svoje razvojne šanse. Trenutno u strukturi bruto društvenog proizvoda Srbije primarni sektor (poljoprivreda, rudarstvo, šumarstvo, lov i ribolov) učestvuje sa oko 13%, sekundarni sektor (prerađivačka industrija, zanatstvo i građevinarstvo) sa 23%, a tercijalni sektor (saobraćaj, turizam, trgovina, uslužno zanatstvo i bankarstvo) sa 64%. Ovakva struktura BDP-a nam ukazuje na pravce daljeg delovanja u cilju unapređenja privrede Srbije. Iako su faktori koji na ovo unapređenje utiču brojni i veoma složeni izdvajamo najvažnije i to:

- jačanje akumulacione sposobnosti srpske privrede,
- prilagođavanje strukture investicija potrebama privrede,
- uvažavanje tehničkog progresa,
- poboljšavanje kvalifikacione strukture radne snage,
- kvalitetno upravljanje razvojem i sl.

Poljoprivredna proizvodnja predstavlja značajan razvojni potencijal Srbije. Trenutno se u Srbiji oko 16% njenog stanovništva bavi ovom delatnošću. U poljoprivrednoj proizvodnji stočarstvo učestvuje sa 43%, ratarstvo sa 42%, voćarstvo i vinogradarstvo sa 12% i ostali vidovi sa 3%. Naš cilj je da se za potrebe Srbije, ali i za izvoz obezbede dovoljne količine kvalitetne hrane, da se izvrši revitalizacija sela i popravi položaj srpskog poljoprivrednog proizvođača. Sve ovo, kao i unapređenje metoda rada i modernizaciju poljoprivredne proizvodnje u Srbiji i očuvanje njene životne sredine ćemo postići putem:

- povećanja investicija u poljoprivrednu proizvodnju,
- primene savremenih tehnologija,
- povoljnijih subvencija i kredita poljoprivrednim proizvođačima,
- povećanja agrarnog budžeta,
- razvijanja zadrugarstva,
- vođenja realne politike cena poljoprivrednih proizvoda.

Pri tome ćemo težiti poboljšanju infrastrukturnih uslova na selu, što će omogućiti dalji razvoj i drugih delatnosti, kao što su saobraćaj, turizam, građevinarstvo itd.

Turizam treba da postane i ostane veoma dinamična grana privrede Srbije i u razvojnoj strategiji prioritet će dobiti etno-turizam, eko- turizam i odmor u prirodi sa kulturno-istorijskim sadržajima. Težićemo istovremeno i unapređenju urbanog turizma u velikim gradovima (Beograd, Niš, Novi Sad i dr.), a takođe i planinskog, seoskog i banjskog turizma.

Procesi tranzicije i privatizacije su se negativno odrazili na strukturu industrijske proizvodnje Srbije. Moje opredeljenje je:

- održavanje sirovinskog potencijala Srbije,
- maksimalno moguća zamena uvoza domaćom proizvodnjom i
- ravnomeran regionalni razvoj.


   2. OBRAZOVANjE, SPORT, NAUKA, KULTURA I INFORMISANjE


Obrazovanje u Srbiji treba da bude dostupno svima. Zalagaću se za povećanje kvaliteta obrazovanja, smanjenje postojećih školarina i dodatno davanje stipendija i beneficija najboljim učenicima i studentima. Jačanjem socijalne uloge obrazovanja želimo da uskladimo nastavne planove sa potrebama tržišta rada, kako bi mladi kadrovi bili u mogućnosti da stečena znanja praktično primene u svojoj zemlji, a ne da budućnost i perspektivu traže van nje.

Treba ukazati na činjenicu da su nauka i naučno- istraživački rad sastavni deo i osnova opšte- društvenog napretka našeg društva. Iz tog razloga smatram da je neophodno da se stvore zadovoljavajući uslovi za razvoj naučno-istraživačke delatnosti. Na taj način bi se u našim uslovima stvorili visokostručni kadrovi, kao najznačajniji resurs dinamičnog napretka našeg društva.

Kultura, kao društveno nasleđe Srbije je istovremeno nosilac naše duhovne tradicije. Pod kulturom podrazumevamo materijalno i nematerijalno nasleđe, srpski ali i jezike svih naroda i narodnosti koji žive na ovoj teritoriji kao i nacionalni folklor. Zalažemo se za očuvanje nacionalnog i kulturnog blaga i istorijskih tekovina srpskog društva, ali i pripadnika svih drugih naroda i narodnosti.

Nivo slobode i uređivačke nezavisnosti koje imaju mediji, ili medijske slobode se ocenjuju kroz ekonomske, pravne i političke kriterijume. Ekonomski kriterijumi se vezuju za vlasničku strukturu medijskih organizacija i mogućnosti njene promene, pravni se odnose na regulativu iz ove oblasti, dok su politički kriterijumi vezani za odnos i kontrolu medija od strane vlasti. Polazeći od značaja koji mediji imaju u našem društvu zalagaćemo se za potpunu slobodu medija u Srbiji po pitanju uređivačke nezavisnosti načina izveštavanja srpske javnosti o svim pitanjima od interesa za Srbiju i njene građane.

Zalagaću se da sport i fizička kultura budu dostupni svima, bez obzira na pol, materijalno stanje i godine starosti. Masovno i rekreativno bavljenje sportom predstavljaju značajan preduslov za održavanje zdravlja našeg stanovništva. Težeću da našim vrhunskim sportistima stvorimo povoljne uslove za trening i još bolje reprezentovanje naše zemlje.


   3. SOCIJALNA PITANjA


Socijalna politika Srbije mora u osnovi imati brigu o čoveku, jer je padom životnog standarda građana Srbije deo njene populacije doveden na ivicu egzistencije. Zbog toga moramo da povedemo brigu o licima sa najnižim primanjima, kao i o drugim ugroženim kategorijama (lica ometena u razvoju, lica sa invaliditetom, materijalno nezbrinute osobe, samohrani roditelji, raseljena lica itd).

Zdravstvena zaštita Srbije treba da bude zasnovana na principima solidarnosti i jednakosti i sa njom treba da budu obuhvaćeni svi građani Srbije. Kao osnovno ljudsko pravo, pravo na zdravstvenu zaštitu se odnosi na:

- prevenciju bolesti,
- očuvanje zdravlja građana Srbije,
- menjanje navika po pitanju zdravlja i njegovog očuvanja.

Zdravstvenu zaštitu treba usmeravati u pravcu da bude dostupna što većem broju korisnika uz istovremenu promociju zdravog života. Ne smemo da dozvolimo da nam mladi i školovani stručnjaci iz ove oblasti odlaze iz zemlje tražeći egzistenciju i bolje uslove života i rada izvan nje.

Država treba da vodi posebnu pažnju i brigu o svojim penzionerima. Nešto više od 1.300.000 penzionera, koliko ih trenutno ima u Srbiji predstavljaju njenu najugroženiju kategoriju. Zalagaću se da reformom penzionog sistema omogućim penzionerima mirnu starost i da usklađivanjem rasta penzija sa rastom troškova života ovoj kategoriji naših građana omogućim dovoljan stepen socijalne sigurnosti i mirniju starost.

Porodica je prirodna zajednica i osnova našeg društva. Ravnopravan odnos žene i muškarca treba da bude faktor opstanka porodice i sigurnosti dece. U tom smislu zalagaću se za primenu mera koje će jačati porodicu i još više zaštititi decu, kao budućnost srpskog naroda. Ovde prvenstveno mislim na:

- zaštitu žene u periodu trudnoće,
- odsustvo sa posla jednog od roditelja u vreme kada je dete bolesno,
- pomoć samohranim roditeljima,
- pomoć i negu napuštene dece.

Rodna ravnopravnost se temelji na najvišim standardima razvijenog društva. Ona podrazumeva punu ravnopravnost žena i muškaraca u društvenom i političkom životu. Pozitivni propisi države Srbije negiraju rodnu diskriminaciju i teže smanjenju nasilja nad ženama i to kako u porodici, tako i na radnom mestu, na javnim mestima i sl.

Naše strateško opredeljenje u odnosu na omladinu Srbije u prvi plan ističe težnju da se mladima omoguće uslovi da se obrazuju u skladu sa svojim željama i potrebama našeg društva, a zatim da im se da podrška na planu njihovog osamostaljivanja i formiranja porodice.

U rešavanju problema nataliteta treba preduzeti sledeće:

- ukinuti oporezivanje svega što je neophodno za decu,
- visinu dečijeg dodatka uskladiti sa stvarnim potrebama,
- redovno isplaćivati porodično odsustvo, materinski dodatak i sl,
- zaštititi trudnice,
- vršiti edukaciju mladih u vezi sa potrebom povećanja nataliteta i sl.


   4. MEĐUNARODNI ODNOSI


Polazeći od veoma složene političke situacije u svetu i poznatih događaja i procesa koji su se zbivali na ovim prostorima, naš stav je da sve sporove i pitanja iz ove oblasti treba rešavati mirnim putem, prema utvrđenim načelima i uz poštovanje međunarodnog prava. Politika mira i razumevanja, uz negovanje dobrosusedske saradnje, kao i bezbednost i stabilnost su naši osnovni stavovi i principi u oblasti spoljne politike. Naša vizija je da Srbija bude ravnopravan partner u međunarodnim odnosima i da, kao član Evropske unije, svoju budućnost traži u jačanju bilateralnih i multilateralnih odnosa, koji su dugo bili u zastoju. To je ostavilo značajne posledice po pitanju privrednog, ekonomskog i društvenog razvitka Srbije.

Moji prioriteti su:

- zaštita teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije,
- vojna neutralnost,
- punopravno članstvo u Evropskoj uniji,
- intenzivna dobrosusedska saradnja sa zemljama u regionu,
- jačanje saradnje sa najrazvijenijim zemljama sveta, u prvom redu sa Rusijom i SAD-om,
- zalaganje da se poboljša položaj srpskog naroda koji živi van matice i sl.

Kao nekog ko potiče sa Kosova i Metohije, moj stav je jasan: KiM je po Ustavu deo Republike Srbije. Očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije u celosti, kao trajno opredeljenje podrazumeva da nikada nećemo priznati jednostrano otcepljenje i proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije. Uvažavajući odredbe međunarodnog prava mi ćemo se zalagati za mirno rešenje ovog problema i uz učešće međunarodnih organizacija i odgovarajućih subjekata međunarodne zajednice. Ovo pitanje ima poseban značaj za postizanje mira i stabilnosti u regionu i van njega.

Podržavam članstvo Srbije u Evropskoj uniji. Srbija je nizom veza istorijskog, ekonomskog, političkog demografskog i kulturnog karaktera vezana za zemlje Evropske unije. Ideje, vrednosti i civilizacijske norme zemalja Evropske unije su prihvatljive za našu zajednicu. Ukoliko znamo da se oko 65% izvoza Srbije odnosi na zemlje Evropske unije i da od tih zemalja dobijamo preko 75% investicija, vidi se da Srbija sa ovim zemljama ima veoma razvijenu ekonomsku saradnju. Samim tim, smatram da je naš zadatak da nastavimo proces pridruživanja EU, kako bi se Srbija, svrstana u porodicu evropskih zemalja, oslobodila siromaštva i krenula putem privrednog oporavka.

Prijateljski i poslovni odnosi Srbije i Rusije imaju veoma dugu tradiciju. Ona se odvija na polju ekonomije, politike, kulture, obrazovanja, bezbedonosti, turizma, naučno-istraživačkog rada itd. Rusija je sa 7% učešća četvrti partner Srbije u izvozu, a sa 9% učešća treći partner u njenom uvozu. U Rusiju se najvećim delom izvoze poljoprivredni proizvodi, a uvoze gas i nafta. Nastojaćemo da se tradicionalno prijateljstvo dva bratska naroda i dalje odražava i unapređuje, a saradnja u pomenutim oblastima podigne na viši nivo u zajedničkom interesu.

Međusobni odnosi Srbije i SAD-a su u ekspanziji. U političkom smislu Srbija od Sjedinjenih Američkih Država dobija značajnu podršku po pitanju evrointegracija, dok je ekonomska saradnja na relativno niskom nivou. Sjedinjene Američke Države se nalaze na 16-om mestu zemalja sa oko 2% učešća u ukupnom izvozu Srbije i na 18-om mestu zemalja po pitanju srpskog uvoza sa 1,5% učešća. Pri tome poseban značaj imaju američke investicije u srpsku privredu. Planiramo da i dalje unapređujemo dobre odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama, koji će se zasnivati na međusobnom uvažavanju, uz povećanje ekonomske saradnje.

Kao pripadnik dijaspore zalagaću se da se našim ljudima koji žive van matice omogući aktivno učešće i uticaj na zbivanja u Srbiji. Polazeći od toga da svaki treći pripadnik srpskog naroda živi izvan njene teritorije potrebno je da se ulože značajni napori na očuvanju jedinstva i nacionalnog identiteta srpskog naroda ma gde on bio. Nejednak politički status koji srpsko stanovništvo ima u zemljama u kojima živi zahteva od državnih organa Srbije da zaštiti ljudska prava naših građana koja im pripadaju, u skladu sa najvišim standardima demokratskog društva.

Po međunarodnom pravu nacionalne manjine su grupe stanovnika koje imaju nacionalne, jezičke, verske, etičke i druge karakteristike drugačije od ostalih članova državne zajednice u kojoj žive. Zaštita prava nacionalnih manjina ima za pretpostavku nediskriminaciju u odnosu na većinsko stanovništvo. Po ovom pitanju smatramo da nacionalnim manjinama u Srbiji treba, pored univerzalnih, dati i posebna prava koja će im omogućiti očuvanje njihovog nacionalnog, verskog kulturnog i jezičkog identiteta. Istovremeno im treba omogućiti aktivno učešće u ekonomskom i društvenom životu Srbije, kako bi dali doprinos zajednici u kojoj žive.


   Twitter                                  Facebook                                  YouTube                                  Mail